Materijalna vrednost umetničkog dela – ko i kako je procenjuje? Izložba i performans-predavanje kriju se iza naziva projekta „75.000 – Vrednost umetničkog dela”, čiji je autor umetnik Luka Kulić.
Projekat će biti realizovan 29. septembra od 19:15 časova u Kulturnoj stanici Svilara, a publika će moći da isprati događaj na zvaničnim Fejsbuk stranicama Kulturne stanice Svilara, Kaleidoskopa kulture, Novi Sad 2021 i Kulturne stanice.
Autor želi da preispita vrednost pojedinačnog umetničkog dela u kontekstu uslova u kojima umetnici žive, stvaraju i deluju, a kako kaže polazna tačka mu je bio sam Javni poziv „Umetnici. Sad!“ na kojem su mu i odobrena sredstva.
„Jedna od više mogućih umetničkih delovanja jeste reakcija umetnika na stvarnost, u ovom slučaju ja komentarišem vrednost finansijske pomoći umetnicima od 75.000 dinara u kontekstu opšte nedefinisane vrednosti umetničkog rada“ kaže Kulić i dodaje da su finansijska vrednost umetničkog rada i umetničko tržište uvek bili maglovita polja na koja utiču brojni (ponekad i slučajni) faktori i koja ne funkcionišu kroz jasno definisana pravila.
Kulić smatra da „jasno definisana finansijska vrednost umetničkog dela ne postoji, ona je uvek posledica potražnje i spremnosti nekoga ko želi da kupi određeni umetnički rad“.
U okviru svog projekta „75.000 – Vrednost umetničkog dela” Luka će se temom vrednovanja umetnosti baviti u dva segmenta. Najpre, gledaocima na društvenim mrežama predstavlja se refleksivno umetničko delo koje sadrži elemente definicije i odrednice vrednosti umetničkog dela, a zatim će autor održati performans-predavanje na ovu temu.
„Radi se o jednoj slici, kao možda najrasprostranjenijem i najpopularnijem umetničkom mediju u vizuelnoj umetnosti, koja će kroz refleksivnu umetničku ideju i sadržaj, a preko predavanja, podstaći dijalog u tome šta je vrednost savremene umetnosti i umetničkog dela. Ideja je da se u zadatim uslovima konkursa – mala finansijska sredstva i kratak rok za realizaciju proizvede ozbiljno umetničko delo kojem ćemo na aukciji u improvizovanim uslovima u restriktivnim merama pokušati da odredimo defakto vrednost – ukoliko se uopšte proda“ priča Kulić.
Kakve generalne mogućnosti, prema Vašem mišljenju, može da pruži titula Evropske prestonice kulture umetnicima u Novom Sadu? Da li, u kontekstu Vašeg projekta, može da uveća i samu vrednost umetničkih dela novosadskih umetnika?
„Ovo je kompleksno pitanje jer se nalazi između opštih ciljeva i očekivanih rezultata projekta sa jedne strane i nekakve stvarnosti u kojoj se nalazimo sa druge strane. S obzirom na to da prilično različito shvatamo kulturu i umetnost uopšte, tek će period nakon godine titule pokazati do koje mere je projekat imao značajan uticaj na sektor kulture. Mogućnosti (pre svega finansijske) generalno postoje, ali nisu dostupne svima podjednako, i postoji prilično nezadovoljstvo u sektoru kulture vezano za projekat titule prestonice kulture i način na koji se realizuje program. Sam projekat titule prestonice kulture ne može da utiče na vrednost umetničkog rada jer se time ne bavi ciljno, fokusirano i kontinuirano. Da je to bio jedan od važnih ciljeva projekta od starta, i da je postojala ozbiljna struktura delovanja utemeljena u realnim društveno – ekonomskim okvirima, možda je i moglo da ostvari neki rezultat na ovom polju. Moj projekat je više instant umetnička reakcija nego pokušaj da se utiče, previše je faktora koji definišu i određuju vrednost umetničkog rada da bi se jednim malim i izolovanom projektom uticalo na vrednost i na pojedinačnim i opštem planu“, rekao je Luka Kulić.
Projekat „75.000 – Vrednost umetničkog dela” jedan je od 22 projekta koji su dobili sredstva na javnom pozivu „Umetnici. Sad!”, Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”, koji ima za cilj jačanje lokalne kulturne scene, podizanje njenih kapaciteta kroz mrežu kulturnih stanica, decentralizaciju kulture i jačanje publike.
