Od industrijskog nasleđa do modernog stvaralaštva. Transformacija prostora nekadašnjeg Velikog Limana iz prostora koji baštini 100 godina dugu istoriju industrijskog i zanatskog nasleđa u budući novosadski centar modernog stvaralaštva bila je tema tribine „Veliki Liman: Narativi nasleđenog prostora“ održane ispred Kulturne stanice OPENS, u okviru ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture.
Ideja o pretvaranju starih, napuštenih i nebezbednih prostora u centar kreativnih industrija dobila je na zamahu kada je Novi Sad proglašen Evropskom prestonicom kulture za 2021. godinu, ali su stavovi brojnih aktera bili različiti.
„Umesto zapuštene i nebezbedne zone, nekadašnjeg pežorativnog i neutemeljenog naziva tzv. Kineske četvrti, kulturom dijaloga i zajedništva ponovo otkrivamo jedan vek zaboravljenu, a toliko uzbudljivu istoriju i nasleđe, čak i ime Velikog Limana. Čak i sa onima koji su bili najviše protiv, sada zajedno gradimo i razvijamo novu priču – priču novog centra kulturno-umetničke produkcije i savremenog stvaralaštva“, rekao je Nemanja Milenković, direktor Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, na tribini koja je deo ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture.
Želje i inicijative za stvaranjem kreativnog i produkcijskog kvarta bilo je i ranijih godina od strane umetnika, kako kaže vajar i slikar Petar Mirković, koji skoro dve decenije, zajedno sa kolegom Tadijom Janičićem, stvara u svom ateljeu upravo na prostoru takozvane Kineske četvrti.
„Mislim da je to za ovaj grad neophodno, da ostane prostora, pogotovo na ovoj lokaciji, sa ovim nasleđem i istorijom. To je odlično rešenje koje se ne sme ispustiti. Da se i ovo srušilo i da smo dobili još jedan stambeni blok onda bi stvarno ostali bez ‘vazduha’ u nekom smislu. Sada se vide neki konkretni pomaci, ali će svakako biti potrebno vremena da se ostvari pun kapacitet ovog prostora“, rekao je Mirković i dodao da je pretvaranje tog prostora u kreativni kvart složen i kompleksan proces, što potvrđuju i reči arhitekte Dušana Stevanovića koji kaže da se radi o više od 11 hiljada kvadrata, odnosno 12 objekata koji će činiti budući centar modernog stvaralaštva.
„Osnovna dva kvaliteta koja smatram da je ključno pomenuti su ti veći prostori, koji će moći da prime publiku i gde će moći da se organizuju veliki programi, njih će biti ukupno sedam i manji prostori, koji će služiti kao dom starih i novih korisnika koji će tu ući da stvaraju. Od velike važnosti je i to što će zapravo iskustva svih aktera koji su uključeni u ovo moći da doprinesu stvaranju jednog modela po kom bi moglo da se obnovi i ostalo industrijsko nasleđe u Novom Sadu, kojeg zaista ima mnogo, ali da bude primer i za druge gradove“, rekao je Stevanović na tribini.
Dok se govori o budućnosti i novim promenama jednog značajnog prostora, njegova turbulentna istorija je pomalo zaboravljena, smatra istoričar Aleksandar Vranić iz Istorijskog arhiva grada Novog Sada.
„Čini mi se da kulturu sećanja nekako ne gajimo dovoljno dugo, brzo zaboravljamo. Ovaj prostor je bio obogaćen značajnim industrijskim kompleksima, zapravo ta industrijalizacija je donela i modernizaciju i urbanizaciju ovog prostora i dosta promenila sliku čitavog grada. Jako je bitno da probamo da načinimo neku reidentifikaciju ovog prostora zapravo da napravimo nešto što će građanima biti prepoznatljivo, sa čim će moći da se identifikuju, da konzumiraju neke nove sadržaje i novi model stvaralaštva“, rekao Vranić.
Začetak tog novog modela video se i tokom svečanog otvaranja ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture u okviru umetničkog koncepta „Liman 5“ koji je kroz programe stavio akcenat na spajanje industrijskog nasleđa i modernog stvaralaštva.
Foto: Uroš Dožić
