Jednostavnost scenografije, minimalizam, 22 konfenercijske stolice i strpljiv čovek – tako izgleda scena performansa „PLI”, češkog umetnika Viktora Černickog, koji sinoć, 18. septembra, izveden na međunarodnom festivalu savremenog plesa „Tanz Platz“ u produkciji Studentskog kulturnog centra i u okviru Kaleiodskopa kulture.
U 20:35 u Kulturnoj stanici Eđšeg, Viktor Černicki započeo je svoj nepredvidiv i humorističan performans u kojem je robusnost zamenjena prostornom jednostavnošću. Na maloj platformi, Viktor Černicki odlučno zaranja u beskrajnu, konstrukciju, rekonstrukciju i dekonstrukciju univerzuma. Rezultat je pametan i igrovan solo, fizička metafora beskrajne ljudske dinamike, strpljenja i sremljenja.
„Moja zainteresovanost za ‘PLI’ – ili preklop – kao kompleksnu i razigranu figuru, javila se dok sam čitao magično realnu trilogiju ‘Naši preci’ od Itala Kalvina. Odrastao sam uz filozofski tekst ‘PLI’, Žila Deleza u kom on opisuje doba baroka iz ugla Gotfrida Vilhelma Lajbnica – čuvenog baroknog filozofa. Njegov način razmišljanja bih opisao kao nešto poput mađioničarskog performansa koji se razlikuje u samo jednoj stvari: ne postoje magični trikovi. Lajbnic spaja ono što je naizgled nemoguće spojiti. Tera nas da se zapitamo o kompleksnosti i usavršavanju ovog sveta koristeći veoma jednostavne principe. On ih umnožava i slaže na svaki mogući način i toliko puta, da se na kraju susrećemo sa Delom poput nekog sofisticiranog arhitektonskog dela. Veoma bogat detaljima, savršeno stilski razrađen, smelo uobličen i težak za poverovati, a opet veoma jednostavan, skroman i potpuno iskren”, objašnjava Viktor Černicki.
Prema rečima umetnika, „PLI” je neretko atraktivan zbog komunikacije sa bliskim okruženjem. Često se prikazuje i dobrodošao je na raznim neobičnim lokacijama – kako u zatvorenim prostorima, tako i na otvorenom. Genijalne lokacije odabranih mesta na kojima se performans odvija, stavljaju ga u jedinstven prostorni i arhitektonski kontekst.
„Ideja kojom sam se vodio dok sam pravio performans koji krivi našu maštu i oduzima nam dah svojom opširnom formom i jednostavnim izražavanjem, odrešen Kalvinovog razigranog spoja fikcije i nefikcije, i Lajbnicove potrebe da oslika realnost koja često prevazilazi poimanja jednog ljudskog bića“, kaže Černicki.
PLI se održava na igralištima, u sinagogama, u lukama, baštama i parkovima, holovima zamkova čije su freske na plafonima oslikane u baroknom stilu, u banjama.
„Na ovaj način performans približavamo lokalnoj zajednici i smatram da je ovo od izuzetnog značaja, kako za pozorišni komad, tako i za lokalnu zajednicu. Iz tog razloga je naš tim uvek otvoren za komunikaciju i razmatranje ove opcije, kao i mogućnost da pozove domaću publiku u svet performansa – u vidu radionice kao i uključivanje publike u jedinstven, duži oblik performansa“.
Ovaj performans Josef Bartoš iz „Dance news“-a opisuje kao „jedinstveno delo, koje oduševljava svojom genijalnom jednostavnošću i potpunom harmonijom svim elemenata. Iz mog ugla, autor je postavio velike standarde i ovo je potencijalni događaj godine u svetu teatra“ .
Pored performansa „PLI“, u okviru četvrtog međunarodnog festivala savremenog plesa „Tanz Platz“, u produkciji SKC Novi Sad, ove godine predstavile su se četiri koprodukcije i umetnici iz Francuske, Norveške.
Festival je obuhvatio i novosadsku premijeru inkluzivnog plesnog filma „Pogled” u produkciji grupe „Hajde da… ”, kao i tribinu „Koreografisana kriza: kako pleše čovek sa maskom”.
Foto: V. Veličković
