Ljudi su postali toliko otuđeni od sebe i od drugih, a strah od iskazivanja neke svoje „slabosti“ je postala toliko jaka da umesto jednog otvorenog razgovora često biramo da to što nas muči destruktivno zadržavamo u sebi, što u ekstremnim situacijama ima kobni ishod.
Izložba „Autonomni identiteti“ Izabele Mašić, koja će biti otvorena 30. septembra u 18 sati u u Kulturnoj stanici Svilara, predstavlja skup skorašnjih radova ove vizuelne umetnice, delimično nastalih u sklopu serije radova „Infitialis“, što u prevodu sa latinskog znači odbijanje, neprihvatanje. Projekat „Infitialis“ bavi se sublimacijom negativnih osećanja i prihvatanjem određenih traumatičnih i neprijatnih situacija sa kojima se čovek susreće tokom odrastanja, ali i u odraslom životu.
„Živimo na veoma interesantnom području sa specifičnim mentalitetom i turbulentnom istorijom, primetila sam da određeni segmenti kolektivne psihe našeg društva, pod uticajem navedenih okolnosti, neguju neka veoma rigidna shvatanja i da postoje tabu teme u pogledu razmišljanja i reagovanja. Pod navedenim konkretno mislim na mentalne divergencije i bolesti, tj. odbacivanje, osuđivanje i negiranje onog što je drugačije, uz neretko stigmatiziranje pojedinca kao grešku u sistemu. Tokom odrastanja lično sam bila posmatrač kako depresija utiče na čoveka, posmatrajući kako jedan život zbog straha od tuđe osude i negacije sopstvenih osećanja ne traži pomoć, pati i polako se gasi. Slične situacije iste težine posmatram i dan danas što je neverovatno u odnosu na doba ekstremnog napretka u kojem živimo“, ističe Izabela Mašić.
Sam projekat „Autonomni identiteti“ predstavlja sledeći korak u tom istraživanju i bavi se širim pojmom „greške“ obuhvatajuči pitanje autonomnosti identiteta pojedinca u savremenom užurbanom, urbanom i sve više digitalizovanom sistemu u kojem se ta granica autonomnosti velikom brzinom smanjuje.
„U odnosu na moj prethodni opus radova koji je bio pretežno sačinjen od slika rađenih tehnikom ulja na platnu, postavku ove zložbe čine isključivo digitalni radovi i gif animacije. Najveći deo postavke podrazumeva ljudsko telo kao lajtmotiv koje svojom amorfnošću predstavlja prirodnost i nesavršenstvo ljudskog uma. Međutim, ta tela su u ovim radovima modifikovana do granica neprepoznatiljivosti jasnim geometrijskim formama koje potiču iz „digitalnog sveta“ a koja nastaju greškom u kodu i metaforički, u odnosu na svoju lokaciju, svojom jasnoćom i oštrinom, usecajući se, ukazuju na potencijalni izvor greške“, objašnjava Mašićeva i dodaje:
„Zahvaljujući saradnji i konsultaciji sa dr um. Nikolom Radosavljevićem koji je ujedno i kustos ovog projekta, došla sam do realizacije sasvim novih ideja i percepcija shvatanja sopstvenog rada. Isprobavala sam različite tehnike izazivanja gliča. Koristila sam različite programe, pretvarala sliku u zvuk i zvuk u sliku, direktno intervenisala na samim radovima i dolazila do različitih vizuelnih rešenja koje sam ponovo prilagođavala ličnom estetskom doživljaju. Jedna veoma interesantna činjenica do koje sam došla jeste paradoks gliča jer sam glič u radovima je izazvan namernom intervencijom što postavlja pitanje da li je greška uopšte greška i da u ovom aspektu rada ‘greška’ zavisi samo od načina posmatranja i od senzibiliteta posmatrača“.
Osim izrazite čulnosti koja se aktivira u radovima u projektu, tu je i teoretizacija grafičkih graničnih likovnih praksi koje se upostavljaju u istraživanju digitalne slike na ovaj način, te za umetnicu, lično, ovaj projekat zauzima važno mesto u ispitivanju tih praksi jer su one i dalje slabo zastupljene u regionu unutar akademskih obrazovnih umetničkih institucija, a predstavljaju iskorak iz tradicionalnog medija stvaranja u savremeni i digitalni.
„Ovim projektom će moji radovi po prvi put biti izvedeni na jedan drugačiji način, a tokom trajanja izložbe će publika moći da na kompletno nov način doživi i iskusi domete savremene strvaralačke prakse. Ova simbioza diktira jedan novi likovni jezik koji se unutar projekta predstavlja kao nova poetska struktura koja umrežava naučne, tehnološke i umetničke reference. Cilj projekta je edukacija i prezentacija novomedijskih umetničkih grafičkih i slikarskih praksi koje se ovim projektom sublimiraju u jednu sadržajnu celinu. Osim toga što su malo prisutne takođe su i nedovoljno zastupljene i teorijski istražene u domenu galerijskih prostora i institucija kulture, čime se ono što je svuda u svetu normalna praksa kod nas u regionu još uvek stavlja u drugi plan“, ističe Mašićeva i dodaje da je rezultat ovog projekta otvoreni dijalog na temu mladih umetnika i autora u zemlji koji istražuju i prate tokove svetskih umetničkih strujanja, a koji svojoj državi ostavljaju dragoceno nasleđe i dela od velikog značaja.
„Ovim putem naglašava se i značaj umetničkih saradnji između umetnika bliskih generacija, pre svega na relaciji umetnik-kustos, ali otvara se i dijalog o značaju institucionalnih saradnji i podizanja vidljivosti ozbiljno zapostavljenih ideoloških i moralnih vrednosti u društvu, što direktno utiče na pojedinca“.
Izabela Mašić smatra da Novi Sad i Srbija generalno imaju veoma kvalitetne umetnike i bogatu kulturnu i umetničku scenu koja uprkos veoma teškim uslovima za stvaranje opstaje i nastavlja da se razvija. Kao pripadnica novosadske scene, kako kaže, trudi se da doprinese tom kvalitetu kroz sopstveno stvaralaštvo i podršku svojim kolegama umetnicima
„Međusobnom podrškom i kolaboracijama imamo šansu da napredujemo kao pojedinci ali i da promenimo uslove u kojima stvaramo a koji su često otežani zbog finansijskih i prostornih kapaciteta za rad. Većina umetnika danas nakon završetka fakulteta nema dobre uslove za rad i improvizovano stvara što predstavlja veliki problem i kočnicu u razvoju scene. Smatram da je moja misija da budem aktivan član našeg društva ali i kao umetnica, da otvaram dijalog po pitanju naših potreba, da ukazujem na određene probleme i potencijalna rešenja na putu ka napretku i razvoju lokalne scene. Titula Evropske prestonice kulture je izazovan zadatak sa mnogo prepreka i poteškoća ali Novi Sad ima potencijal, trudi se, promene su vidne svakim novim danom i ova titula predstavlja dobru ‘odskočnu dasku’ za brži razvoj. Iz tog razloga, smatram da je bitno da imamo sluh jedni za druge jer samo tada ćemo zaista uspeti da budemo dostojni te titule, i da, nakon njenog završetka, nastavimo da unapređujemo kulturnu i umetničku scenu grada i šire“, završava Izabela.
