Predstava „Upotreba čoveka“, po romanu Aleksandra Tišme, biće izvedena u Distriktu na Sceni 1, u okviru nedelje književnosti, 13. septembra, sa početkom u 21 čas. Predstava UG „Novi tvrđava teatar“ biće deo Tišma paviljona, u okviru koga će posetioci imati priliku da vide i izložbe, predstave, prisustvuju razgovorima sa nagrađivnaim piscima, posete razmenu knjiga kao i mnoge druge zanimljive programe.
„Upotreba čoveka“ je priča o svetu kojim je zavladala verska, rasna, politička i svaka druga netrpeljivost. Ludilo se širi, a ljudi se nadaju da ono neće stići do miroljubivog Novog Sada i da Evropa i svet neće dozvoliti širenje nacizma, te ne preduzimaju ništa iako im sve govori da treba bežati i spasavati se. Sigurni su da razum uvek na kraju nadvlada.
Glavna junakinja je Vera Kroner, devojka iz bogate trgovačke jevrejske porodice, koja iz gospodskog novosadskog života biva deportovana u Aušvic 1943. godine sa svojom porodicom, ali i sa ostalim jevrejskim porodicama. Vera jedina preživljava taj stravičan život i prizore, jer logorsko vreme provodi u „kući radosti“ bordelu gde im seksualne usluge koje pružaju SS vojnicima produžavaju život i odlažu put u krematorijum.
Posle oslobođenja, Vera biva internirana u Novi Sad, preko koga je prošao valjak rata, uništenja, ubistava, racija, oslobođenja i u kome nema više ni svoje kuće niti ikoga i ičega što je vezuje za život pre logora.
Bez posla i gotovo bez pomoći i podrške, Vera preživljava onako kako je u logoru naučila da se opstaje – predavanjem svog tela muškarcima.
Pitanje je da li treba preživeti kada se ceo tvoj svet raspadne i nestane? Nije li bolje, časnije i pametnije nestati zajedno sa njim? Da li se treba boriti za život ako posle toga slede traume i slike najgorih užasa koje se vraćaju i ne daju mira? Ima li tada više smiraja, doma? A kako se ne boriti za život kada je to najjači čovekov nagon? Kako mu objasniti da ne treba živeti?
Ratna psihologija koja stupa pretvara čoveka u robu za upotrebu, materijal za sprovođenje tuđih namera.
Nije li tada nagon za preživljavanje neprijatelj koji nas gura u propast?
Šta je sve čovek i šta je sve u njemu? Pitanje je centralno za rad na ovoj predstavi. Biće koje se prilagođava uslovima? U miru je civilizovan građanin koji se bori za mirnodopske vrednosti, a isti taj u ratu postaje deo zloglasnog mehanizma koji sprovodeći naređenja gura u poniženje i smrt hiljade drugih. Da bi ga posle rata opet zatekli u nekim mirnim porodičnim uslovima.
Čoveka menjaju okolnosti. Prilagođava se. Postaje ono što vreme od njega traži. Na kraju predstave, Vera sreće Sredoja Lazukića, svog prijatelja iz detinjstva. Oni u drugom nalaze utehu i spas. Međutim, pre nekoliko godina, mladi ljudi puni životnog elana, samo nekoliko godina kasnije su potrošeni, samleveni ratom i stradanjima, i nemaju jedno drugom šta više da pruže. Oni uništavaju poslednju uspomenu koja ih podseća da su nekada bili mladi, bezbrižni, zaljubljeni, puni očekivanja. Sveska koja ih povezuje, a na čijim kožnim koricama piše „poesie“, nestaje u plamenu. Vera i Sredoje odlaze, svako u svoje beznađe koje će ih uskoro odvesti u smrt.
Predstava će se raditi sa 6-8 glumaca koji će lako i očigledno prelaziti iz lika u lik, ne skrivajući proces stvaranja situacija, kako bi ovu ogromnu epsku priču o ratu i čoveku u njemu učinili scenski jednostavnom i značenjski i narativno sagledljivom.
Reditelj: Boris Liješević
Prema romanu Aleksandra Tišme
Dramaturg: Fedor Šili
Dramatizacija: Fedor Šili i Boris Liješević
Scenografija: Željko Piškorić
Kostimografija: Marina Sremac
Muzika: Stefan Ćirić
Igraju: Emina Elor, Draginja Voganjac, Jugoslav Krajnov, Dušan Vukašinović, Ognjen Nikola Radulović, Aljoša Đidić, Ognjen Petković.
Koprodukcija: Novi tvrđava teatar, Novosadsko pozorište (Ujvideki Szinhaz), Budva grad teatar, East West centar Sarajevo
Program Tišma paviljona namenjen je starijima od 16 godina.
Ulaz je slobodan.
Kaleidoskop kulture kao najznačajnija regionalna umetnička smotra i najbolji evropski trend brend, sedmi put spaja svetske zvezde, velikane srpske umetnosti, stvaraoce u usponu, lokalnu i nacionalnu scenu.
Više informacija o programu pročitajte na zvaničnom sajtu Kaleidoskopa kulture.
