Programima Evropske prestonice kulture u obnovljenom Distriktu, jednom od najaktivnijih centara savremenog stvaralaštva u ovom delu Evrope, grad na najbolji način odaje omaž poznatim Novosađanima – Aleksandru Tišmi, Mitru Subotiću Subi i Želimiru Žilniku. Kroz novomedijske izložbe posvećene Subi, kao i programe Upotreba čoveka, Najcrnji talas, ali i multimedijalnu postavku Duh mesta – Prvi vek Distrikta, predstavljenim u okviru Kaleidoskopa kulture, Novi Sad još jednom ponosno potvrđuje titulu Unesko kreativnog grada.
Iako je Distrikt još uvek u procesu transformacije, predstavlja važan legat Evropske prestonice kulture koji je do sada ugostio brojne umetnike i odao počast mnogim velikanima. Jedan od njih je Mitar Subotić Suba, pionir elektronske muzike, čija je retrospektiva umetničkog stvaralaštva predstavljena izložbom u toku godine titule EPK. Danas Novi Sad čuva sećanje na ovog velikog umetnika i skulpturom njemu u čast, koja se nalazi na ulasku u Limanski park, u neposrednoj blizini Distrikta.
Kultura u ovom kvartu za „proizvodnju umetnosti“ ne prestaje da živi, a ovo mesto polako postaje sinonim za programe Kaleidoskopa kulture, koji je u svom sedmom izdanju pružio priliku da kroz različite izložbe i programe uronimo u kulturno nasleđe i umetničke svetove pomenutih velikana kojima odaje počast, podstičući nas da postavimo, ali i odgovorimo na neka nova pitanja i stvorimo svoju sliku kulture.
Jedna od takvih izložbi je aktuelna postavka Upotreba čoveka, otvorena tokom nedelje primenjene umetnosti Kaleidoskopa kulture. Inspirisana istoimenim delom Aleksandra Tišme, ova izložba vodi posetioce na promišljanje o ratu, postavljajući suštinska pitanja poput onog da li u ratu uopšte imamo izbor. Izložba je otvorena za posetioce od srede do nedelje, dvokratno – od 10 do 14 časova i od 16 do 20 časova.
Druga važna izložba, Najcrnji talas, koja je zatvorila ovogodišnji Kaleidoskop kulture, nastavlja da privlači pažnju posetilaca. Izložba istražuje ključne teme i estetiku crnog talasa, jednog od najkontroverznijih perioda jugoslovenske kinematografije. Omaž je posvećen ne samo živoj legendi jugoslovenskog filma, Želimiru Žilniku, već i svim velikanima ovog filmskog pravca koji su se usudili da misle i rade drugačije, uprkos pretnjama, zabranama i kaznama. Autorka izložbe, dr Monika Bilbija Ponjavić, kroz umetničke interpretacije i arhivsku građu stvorila je prostor za promišljanje i poštovanje hrabrosti umetnika koji su pomerali granice. Izložba je otvorena do 19. oktobra u objektima Radionica, Biro i Menza, i može se posetiti od srede do nedelje, od 16 do 20 časova.
