U svetu u kom su granice između umetnosti i tehnologije sve tanje, malo ko je uspeo da spoji ova dva domena tako vešto kao Endru Melkior. Tokom svoje karijere duže od tri decenije, Melkior je sarađivao sa legendarnim umetnicima poput Dejvida Bouvija, Bjork i Masiv Ataka, pomerajući granice kreativnog izraza kroz tehnološke inovacije. Poznat po svom vizionarskom pristupu, Melkior je postao traženi govornik i kreativna snaga u svetu digitalne umetnosti.
Ovog septembra, Novi Sad će imati čast da ugosti ovog umetnika u okviru nedelje primenjene umetnosti sedmog Kaleidoskopa kulture. Melkior će 6. i 7. septembra održati radionicu i predavanje u novosadskom Distriktu, gde će sa učesnicima podeliti svoja znanja o inovacijama u kreativnim medijima. U iščekivanju njegovog dolaska, sa njim smo porazgovarali o odnosu umetnosti i tehnologije, izazovima sa kojima se suočava pri njihovoj integraciji i budućnosti kreativnog izraza.
Radili ste sa legendarnim umetnicima kao što su Dejvid Bouvi, Bjork i Masiv Atak. Kako pristupate integraciji tehnologije u njihove kreativne procese i koji su vam najznačajniji projekti?
Rad sa umetnicima poput Bjork, Dejvida Bouvija i Masiv Ataka bio je privilegija i izazov, posebno kada je reč o integraciji tehnologije u njihove već vizionarske kreativne procese. Moj pristup je uvek prvo da kroz saradnju razumem umetnikov cilj i viziju, a zatim istražim kako tehnologija može pojačati i unaprediti tu viziju, a da je pritom ne zaseni. Jedan od najzapaženijih projekata bio je “Stonemilker” sa Bjork za MoMA muzej, gde smo pokušali da njenu muziku predstavimo u potpuno imerzivnom okruženju. To je bio delikatan balans između poštovanja originalnog dela i pomeranja granica tehnologije kako bismo oživeli njenu umetnost na novi i inovativan način.
Vaš rad često premošćuje jaz između umetnosti i tehnologije. Kako tehnološke inovacije utiču na umetnički izraz i kako vidite razvoj ovog odnosa u budućnosti?
Odnos između umetnosti i tehnologije oduvek je bio simbiotski, gde svaki deo podstiče onaj drugi na nove visine. Tehnološki napredak demokratizovao je umetnički izraz, omogućivši da se više glasova i više priča čuje na načine koji ranije nisu bili zamislivi. Verujem da će tehnologija u budućnosti evoluirati od pukog alata samog kreativnog procesa — gde će granice između umetnika i tehnologa početi da se brišu.
U poslednjem radu, naročito u mom YouTube videu za numeru sa Timotijem Mortonom ‘Come Fast From the Dark’, istražio sam ovu evoluciju koristeći alate kao što su Eleven Labs i Runway. Eleven Labs, sa svojom naprednom AI tehnologijom za sintezu glasa, omogućio mi je da kreiram narativni sloj koristeći sintetičku verziju Timovog glasa, koja je zvučala i autentično i nestvarno, dodajući istovremeno i dubinu i emociju. S druge strane, Runway-ove mogućnosti za montažu videa u realnom vremenu pružile su mi fleksibilnost da eksperimentišem i iteriram na načine koje tradicionalne metode nisu mogle da podrže, poput adaptacije Banksijevog dela „Devojčica sa crvenim balonom“. Ovi alati nisu samo asistirali u kreiranju, oni su suštinski oblikovali umetnički pravac projekta.
Budućnost umetnosti verovatno će doneti još više ovakvih kolaboracija, koje će biti izazov tradicionalnom shvatanju umetnosti. AI, VR i druge nove tehnologije nisu samo novi mediji – one postaju novo platno na kojem će umetnici stvarati. Ova promena otvara ogromne mogućnosti za umetnički izraz, gde će proces sam po sebi biti jednako važan kao i krajnji rezultat. Definitivno će biti manje mimoilaženja između umetničke vizije i kreativne realizacije.
Kao konsultant vodećih tehnoloških kompanija, koje inovacije u medijskoj tehnologiji vas danas najviše uzbuđuju i kako mislite da će one oblikovati budućnost digitalne umetnosti?
Jedna od najuzbudljivijih inovacija danas je razvoj renderovanja u realnom vremenu i AI-pokretanog stvaranja sadržaja. Ove tehnologije otvaraju nove mogućnosti za umetnike da stvaraju dinamična, interaktivna dela koja evoluiraju u realnom vremenu na osnovu interakcije posmatrača ili faktora iz okruženja. Još jedno uzbudljivo područje je napredak haptičke tehnologije, koji može fundamentalno promeniti način na koji doživljavamo digitalnu umetnost dodavanjem taktilne dimenzije. Ove inovacije redefinisaće granice digitalne umetnosti stvaranjem novih oblika umetničkog izraza koji su imerzivni, interaktivni i multisenzorni.
Kaleidoskop kulture je jedinstvena manifestacija koja slavi pet vrsta umetnosti —arhitekturu, književnost, primenjenu, izvođačku i vizuelnu umetnost tokom pet nedelja programa. Šta mislite o ovom konceptu?
Koncept Kaleidoskopa kulture je inspirativan i veoma aktuelan. Slavljenjem različitih oblika umetnosti tokom pet nedelja omogućava da se dublje istraži svaka disciplina, ali se istovremeno pokazuje povezanost između različitih oblika izraza. Ovaj pristup odražava moj pogled na odnos između umetnosti i tehnologije—svaka forma nadograđuje i pojačava drugu. Format festivala podstiče istraživanje i saradnju između disciplina, što smatram ključnim za dalji razvoj umetnosti.
Na predstojećem Kaleidoskopu kulture u Novom Sadu vodićete radionicu o inovacijama u kreativnim medijima. Šta učesnici mogu očekivati da nauče i koji su ključni zaključci koje želite da podelite?
Učesnici radionice mogu očekivati istraživanje najsavremenijih inovacija u kreativnim medijima, sa posebnim fokusom na to kako se tehnologija može iskoristiti za pričanje priča na nove i privlačne načine. Kroz praktične tehnike integrišemo nove tehnologije poput VR, AR i AI u umetničku praksu, diskutovaćemo o filozofskim implikacijama ovih alata na kreativni proces. Ključni zaključak koji želim da prenesem učesnicima je da tehnologija može značajno unaprediti umetnički izraz, ali da uvek treba služiti priči ili emociji koju umetnik želi da prenese, a ne obrnuto.
Koji su neki od izazova s kojima se suočavate u svom radu?
Jedan od glavnih izazova je da tehnologija ostane u službi umetničke vizije, a ne da je diktira. Lako je upustiti se u mogućnosti novih alata i izgubiti iz vida osnovnu poruku ili emociju koju želite da prenesete. Prevazilazim ovaj izazov tako što uvek počinjem sa narativom ili konceptom, a zatim razmatram kako tehnologija može unaprediti tu viziju. Još jedan izazov je brzina promena tehnologije, što može otežati praćenje noviteta. Suočavam se s tim izazovom stalnom radoznalošću i eksperimentisanjem sa novim alatima, uvek sa ciljem pomeranja umetničkih granica.
Posmatrajući svoju karijeru koja traje više od tri decenije, koji su ključni trenuci ili odluke koje su oblikovale vaš put kao umetnika i inovatora?
Bilo je nekoliko ključnih trenutaka, ali jedan koji se izdvaja je odluka da rano u karijeri prigrlim digitalnu tehnologiju kao što su MIDI i kompjutersko audio sekvenciranje i snimanje. Ovaj izbor otvorio je čitav novi svet mogućnosti i doveo do saradnje sa nekim od najpoznatijih umetnika našeg vremena. Još jedan ključni trenutak bio je prelazak iz primarnog rada u muzici ka istraživanju drugih oblika digitalne umetnosti, kao što su VR i imerzivne instalacije. Ove odluke su oblikovale moj put kontinuiranim izazivanjem sebe da evoluiram i prilagođavam se, što smatram ključnim za svakog umetnika ili inovatora.
Šta predstoji u životu i karijeri Endrua Melkiora?
Gledajući unapred, uzbuđen sam što ću nastaviti da istražujem spoj umetnosti i tehnologije, naročito kako AI i imerzivne tehnologije mogu da se koriste za stvaranje novih oblika izraza. Takođe sam zainteresovan za projekte koji izazivaju tradicionalne granice između različitih umetničkih disciplina, slično kao što to čini Kaleidoskop kulture. Krajnji cilj mi je da nastavim da pomeram granice, istražujem nove ideje i sarađujem sa umetnicima koji dele strast za inovacijama i pričanjem priča. Trenutno radim na projektu ‘The Logos’ za Evropsku prestonicu kulture u Oulu, Finska, gde koristim sonificirane brze radio impulse i prostorni audio da stvorim jedinstveno naučno istraživanje duhovnosti.
Autori: Marina Marić i Feđa Putnik
Foto: privatna arhiva
