U okviru svečanog otvaranja trećeg Kaleidoskopa kulture, u nedelju, 6. septembra od 17 sati, zaljubljenici u filmsko stvaralaštvo, imaće priliku da prisustvuju predavanju „Analogoidi protiv digitalmena“ reditelja Filipa Markovinovića.
Ovo predavanje, biće uvod u niz radionica koje će se dešavati u narednom periodu, a krajnji cilj je stvaranje eksperimentalnog filma. Kako kaže Filip Markovinović, osnovna ideja je da radioničari kroz praktičan rad isprobaju neke od uobičajenih tehnika, sa kojima se susreću prilikom rada na eksperimentalnom filmu.
„Ideja je da se prvo radi na filmskoj traci, pa da se potom urađeno digitalizuje, i nakon toga digitalno obradi, tačnije uništi, pošto ćemo raditi glitch kao i intervenciju na analognom signalu. Otuda i naziv radionice ‘Analogoidi protiv Digitalmena’. Mi ćemo da uradimo nešto analogno, a potom će Digitalmen to da propusti kroz svoje aparate. Ko će pobediti videćemo, u ovoj rundi prednost imaju digitalmeni. Radionicu vodim ja, uz gostujuće predavače Ivana Velisavljevića, koji će održati teorijski deo radionice, i Izvanrednog Boba, koji će voditi digitalni deo radionice. Ideja je da se radioničari podele u grupe, manje timove koji će onda raditi različitim tehnikama – snimati, grebati traku, kolažirati nađen materijal… Biće zabavno, svakako”, objašnjava Markovinović.
Pored radionica, radioničari će imati priliku da prisustvuju i predavanju „Kako sam prestao da se plašim i zavoleo eksperimentalni film“ koje će voditi filmski kiritičar i član tima Akademskog filmskog centra iz Beograda Ivan Velisavljević.
“Predavanje je osmišljeno kao zabavni vodič kroz osnove eksperimentalnog filma sa velikim brojem primera, a cilj je da ljudi dobiju informacije šta je to eksperimentalni film, kako ga vrednovati, i kako ga se ne bojati. Da približimo eksperimentalni film široj publici, jer postoji predrasuda da je takva vrsta programa namenjena samo uskom broju stručnih ljudi, da je eksperimentalni film nešto hermetično, teško razumljivo običnim smrtnicima. A nije tako, i to ćemo pokazati. Na kraju predavanja polaznici radionice će dobiti značku, da su sertifikovani gledači eksperimentalnog filma”, kaže Filip Markovinović.
Analogoidi su pasionirani ljubitelji starih tehnologija. Kovanica u ovom konkretnom slučaju referiše na ljubitelje filmske trake, mada strogo gledano analogni video je takođe elektronski signal tj. ono što znamo kao stari dobri video, VHS, Beta, osmica, ističe novosadski reditelj.
Krajnji produkt radionica biće kratak eksperimentalni film na temu „Srećan u Novom Sadu“, sastavljen i četiri različita segmenta.
„Za temu radionice najbolje je izabrati nešto što je opšte, što može da se tumači na različite načine. Inspirisano je komadom stare filmske trake koja će biti obrađivana. Na temu može da se odgovori doslovno, može ironično, u svakom slučaju, otvara niz mogućnosti a krajnji proizvod će, nadam se, biti zanimljiv za gledanje. I na neki način će govoriti o Novom Sadu. Na kraju bi trebalo da dođemo do jednog ekspeirmentalnog filma sastavljenog od više segmenata. Kvalitet filma kao krajnjeg proizvoda zapravo nije toliko značajan koliko sam proces rada, kroz koji bi trebalo da prođemo“, napominje Filip.
Na pitanje koju šansu vidi u tituli Evropske prestonice kulture, kao pripadnik novosadske kulturne scene, Filip odgovara:
„Pre svega rad novosadske kulturne scene će biti vidljiviji, i nadam se da će ono što vredi steći dodatnu afirmaciju. S druge strane biće vidljiviji i svi problemi vezani za scenu, pa je to dobra prilika da ih mapiramo, i nadam se nešto poduzmemo. Mislim da je ovo prelazni period u kom se ispituju i uspostavljaju novi modeli rada i funkcionisanja na kulturnoj sceni. Nije nešto što će proći i nestati nakon 2022. već će usvojeni modeli prezentovanja, finansiranja, i rada uopšte nastaviti dalje da žive i postati praksa. To je svakako prilika i da se lokalna scena osnaži, bilo kroz grantove, poput ovog, i finansiranje konkretnog stvaralaštva bilo kroz edukacije, što je još bitnije. Neće svi naši problemi biti rešeni, daleko od toga, ali u ovoj krajnje neizvesnoj situaciji sa ekonomskom krizom u najavi mislim da je ipak srećna okolnost što živimo u gradu u kom je kultura u fokusu“.
