Umetnost, nauka i tehnologija su sve više i više isprepletene, postaju medijumi koji jedno prikazuju kroz drugo, pružajući publici potpuno novo iskustvo, ili su kombinovani u dela koja prevazilaze konvencionalne okvire umetnosti, nazivajući se novomedijskom umetnošću. Priliku da doživite ovaj spoj imaćete na četvrtom Kaleidoskopu Kulture kao najavu za titulu Evropske prestonice kulture koju će Novi Sad poneti 2022. godine.
Stara novomedijska umetnost
Kako novomedijska umetnost podrazumeva umetnička dela koja su nastala uz pomoć novih tehnologija koje su bile nove u trenutku nastanka tog dela, tako se i ovaj vid umetnosti razvijao zajedno sa tehnologijom. Od ranih eksperimenata sa pokretnim slikama s kraja 19. veka, brzo se došlo do eksperimenata sa električnim sijalicama poput umetničkih instalacija Lumia s početka 20. veka, u kojima je Tomas Vilfred manipulisao veštačkom svetlošću pomoću metala, ogledala i stakala zatvarajući ih u drveni ormarić. To bi stvorilo nepravilne i nikad istovetne svetlosne efekte slične polarnoj svetlosti.
Polovinom prošlog veka umetnici su počeli da eksperimentišu sa video formatom, a tokom osamdesetih godina i sa kompjuterskom grafikom.
Jedna od pionirki novomedijske umetnosti u Srbiji bila je Bogdanka Poznanović sa novosadske Akademije umetnosti, koja je kao avangardna višemedijska umetnica i profesorka, prva u Jugoslaviji uvela video umetnost u nastavni program osnivajući Vizuelni studio za intermedijalna istraživanja.
Kaleidoskop kulture kao most koji spaja tehnologiju i umetnost
Pošto je tehnologija, pre svega digitalna, doživela procvat od osamdesetih godina 20. veka do danas, tako je i današnja novomedijska umetnost pretežno digitalna, internetska, virtualna ili kompjuterska. Kako je teoretičar medija Maršal Makluan još šezdesetih godina 20. veka primetio, mediji su postali produžeci čoveka, jer oni proširuju spektar naših sposobnosti. Da li je Makluan bio u pravu možemo lako testirati u ovo vreme, s obzirom na količinu tehnologije kojom je svako od nas u svakom trenutku okružen.
Osim do svakodnevnice, ta tehnologija je našla svoj put i do umetnosti, što putem stvaralaštva, što putem prezentacije, distribucije i performansa. Publika će priliku da vidi kako izgleda kada se susretnu realnost i fikcija, imati na četvrtom Kaleidoskopu kulture, gde vas očekuje niz izložbi, performansa i instalacija koji spajaju svet virtualnog sa stvarnim svetom.
Materija kroz vreme. Pesak, drvo, kamen i metal u eri digitalizacije
Izložbom i trajnim performansom „Materija kroz vreme. Pesak, drvo, kamen i metal u eri digitalizacije“, šest studenata i mladih umetnika iz austrijskog Sankt Peltena predstaviće materijale koji definišu prostor Kreativnog distrikta i rekonstruisaće ideju iz peska, drveta, kamena i metala u odnosu na pokretne slike, znakove, tekstove i zvukove u digitalnim tragovima.
Ovi umetnici, pod mentorstvom profesora Markusa Vintersbergera, od 4. septembra predstaviće digitalni prostor i materijal kao produžetak stvarnih elemenata realnosti, a jedna od šest instalacija u okviru izložbe biće VR instalacija „Prostor leti nerealnе stvari“ umetnica Džanin Šir-Erb i Ketrin Spet. Instalacija će kroz kretanje u kontinuumu prostor-vremena prevazići granice sećanja naizgled realnog prostora, težeći ka kolektivnoj beskonačnosti u digitalnom svetu.
Kroz dela „Slojevi pustinjskih predela“ i „Kinekt instalacija“ Kristijan Mank, takođe spajaju analogne i digitalne materijale, koji se pretaču iz jedne forme u drugu.
Andrea Nagl, koreografkinja i profesorka plesa svojim telom interaguje sa kamenim, drvenim, i metalnim objektima i materijalima u trajnom performansu „Prostori koji se ukrštaju“. Ona sa prostorom postaje jedno, čineći jednu koreografsku celinu.
Kroz instalaciju u realnom vremenu pod nazivom „Mekane školjke“ Tomas Vagensomerer publiku smešta u nerealan scenario – šetanje po vodi. On želi da se ljudi zbunjenih čula zapitaju: „Da li mogu da zaronim u vodu koju ne osećam“?
Prostor nekadašnjeg Velikog Limana predstavljen u formi međusobno povezanih slika, video, 3D podataka, teksta, i zvuka, koji čine šablon digitalnih informacija, kreirao je umetnik i profesor Markus Vintersberger, u okviru projekta „Rekonstrukcije“.
„Vrt” Ars Elektronike kao odnos digitalnog čoveka i njegove okoline
Šetnjom kroz fikciju i realnost, publika će imati priliku da upozna „Vrt” Ars Elektronike u Nacionalnom paviljonu umetnosti novih medija u Kreativnom distriktu, od 2. do 5. septembra, koji ne samo da predstavlja savremenu umetnost, već se osvrće i na ideje srednjovekovne umetnosti.
Ars Elektronika, kao jedna od vodećih i najprestižnijih institucija u oblasti savremene umetnosti i likovnih medija, udružila se sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu da bi predstavili grad kao socio-kulturalnu refleksiju Novog Sada kao grada kulture.
Nauka i umetnost dobile su zadatak da predoče gledaocima konekcije nastale mešanjem spontanog i planskog, onoga što je u nama i u prostorima, ali i onoga što je izvan ova dva. Prostor i iluzija se povezuju sa demografskim, urbanim i kritičkim aspektima sredine koja nas okružuje, ali i sa životom koji živimo, kao i načinom na koji ga živimo. Vrt je bašta inspirisana slikom Vrt uživanja Hijeronima Boša, koja ne reprezentuje samo prirodu, već i ono u čoveku što nazivamo prirodnim i neobjašnjivim, poput duhovnog vrta koji se sa izumirućom prirodom spaja u metaforičnu predstavu realnosti.
CGA – virtualni prostor umetničkog stvaralaštva
Predstavljanje umetnosti u virtualnom svetu kroz radove digitalnih umetnika, stvaralaca video-igara, animatora, profesionalaca iz filmske VR/AR industrije, kao i predstavnika akademske zajednice biće deo konferencije CGA (Computer Graphics & Arts Conference).
Ove godine premeštena iz Beograda u Novi Sad kako bi bila deo Kaleidoskopa, konferencija će se održati pod krilaticom Enter The MetaClub. Program u fokusu biće CGArts koji za zadatak ima da prevede i prikaže metasvetove i digitalne prostore umetnika Tanje Vujinović i Andreasa Vaneršteta.
U četiri dana otvaranja, od 2. do 5. septembra, kustoskinja dr Maja Ćirić, koju je, pored mnogobrojnih nagrada, londonska galerija Saatchi uvrstila u 100 najboljih kustosa na svetu, predstaviće publici radove ovih umetnika.
Medijska umetnica Tanja Vujinović, predstaviće svoj digitalni rad Club 4, koji će istoriju prostora Kreativnog distrikta na Velikom Limanu staviti u određeni kontekst u kome se postavka i program dešavaju sa metasvetovima. Njih umetnici i profesionalna publika, kroz svoju kreativnost, proizvode svakodnevno, tako stvarajući prostor za mesto susreta multidisciplinarne zajednice digitalnog stvaralaštva.
Švedski umetnik Andreas Vanerštet već 14 godina proizvodi radove za poznate brendove kao što su Google, Omega, Swarovski, Adidas, i Dropbox. Njegova estetika 3D skulptorskih radova uvezala je tradicionalne umetnosti i nove tehnologije, sa elementima animacije, vodeći gledaoce kroz svetove kao da su začarani hipnotišućim činima.
Kretanja u kodu, prostoru i vremenu
„SMIC.” ili Pomeraj u kôdu je još jedan multimedijalni projekat u oblasti novih umetničkih praksi Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV). Sa ciljem da podrži interdisciplinarni stvaralački pristup, pritom ostavljajući prostor za kritički osvrt na inicijatorsku ulogu tehnologije u začeću novih umetničkih izraza, ovaj projekat ima u fokusu pokretnu formu, odnosno umetničko delo u formatu koji je definisan u prostoru i u vremenu. On će biti dostupan od 23. do 25. septembra na Trgu galerija.
Kretanja kroz prostor i vreme unutar koda digitalnog zapisa možda zvuče zbunjujuće, ali je u osnovi isticanje vizuelnih svojstava digitalnih procesa poput kodiranja kojem je u sastavu neizbežno i određena namera, slučajnost, pa i greška. Predstavljeni kroz višemedijske realizacije, pokreti se prepliću stvarajući nove medijske slike i simulacije, pretapajući jedan oblik u drugi. Obogaćeni raznim tehnološkim i medijskim procesima, ovi pokreti su određeni pozadinskim osvetlјenjem, ekranskim prikazom, koloritom, šumom i drugim elementima koji su sastavni deo umetnosti novih medija.
U okviru programa Kaleidoskopa kulture naći će se mnogi predstavnici savremene umetnosti, time pomerajući granice festivala iz stvarnog sveta u digitalni prostor, a na posetiocima je da odaberu koja će dela da postanu produžetak njihovih, još uvek, nedigitalnih umova.
Četiri dana otvaranja Kaleidoskopa kulture u Kreativnom distriktu, na prostoru Velikog Limana, predstavljaće uvertiru u pet nedelja Kaleidoskopa kulture, od 2. septembra do 8. oktobra. Kroz pet umetnosti – arhitekturu, književnost, vizuelnu, primenjenu i izvođačku, programi će biti održavani širom Novog Sada, pružajući posetiocima priliku da izaberu i stvore sopstveni kaleidoskop kulture.
Kalendar događaja pronađite ovde.
