Književno jutro na Najlon pijaci – poslednji ključni događaj u okviru ovogodišnjeg „Kaleidoskopa kulture“ biće organizovan 28. septembra u 8 ujutru, a sutradan, 29. septembra, završnica „Kaleidoskopa“ biće u kulturnoj stanici Svilara postavljanjem skulpture „Kju“ koja je nastala u okviru saradnje tri Evropske prestonice kulture.
Književno jutro, događaj koji ističe glavnu karakteristiku „Kaleidoskopa“, spajanje nesvakidašnjih prostora sa programima, na taj način čineći kulturu dostupnom svima, zatvoriće ovogodišnji Međunarodni festival proznog stvaralaštva, Prosefest.
Novosađani će kod glavnog ulaza na Najlon pijacu, iz Temerinske ulice, imati prilike da slušaju prozu, odlomke iz romana i druže se sa književnicima Milutinom Ž. Pavlovim i Vuletom Žurićem.
Milutin Ž. Pavlov pesnik, pripovedač, esejista, romanopisac, dramski pisac, rođen u Kikindi, dobitnik je nekoliko nagrada i priznanja za književni rad.
Prve radove objavljuje još tokom ’70. godina, a iza sebe ima brojne pripovetke, eseje, publikacije i romane, među kojima je i „Šarmer male varoši“ izdat 1995. godine, čije odlomke će publika imati prilike da čuje u subotu.
Pored toga što je književnik, Vule Žurić je i pisac radio drama, filmskih scenarija i novinskih članaka. Takođe je dobitnik nekoliko književnih nagrada, među kojima i „Andrićeva nagrada“ za zbirku priča „Tajna crvenog zamka“.
Napisao je scenario za film „Slepi putnik na brodu ludaka“ Gorana Markovića, knjige „Crni glas za belu hartiju“ u kojoj je sedam radio drama o srpskim piscima, autor je knjige za decu „Roman bez ormana“, kao i zvezdaškog dela monografije „Mnogo smo jači/Derbi, moj derbi“.
Kraj „Kaleidoskopa“ – skulptura od srpskog mermera na platou Svilare
Završnica ovogodišnjeg „Kaleidoskopa kulture“ biće postavljanje skulpture „Kju“ 29. septembra, u 19 časova na platou kulturne stanice Svilara.
Skulptura je isklesana od čuvenog aranđelovačkog mermera, u saradnji sa Smotrom umetnosti „Mermer i zvuci“, a na njoj su radila četiri umetnika, predstavnika tri Evropske prestonice kulture.
Događaj počinje u 18.30 sati kada će posetioci imati prilike da uživaju u muzičkom programu, a pre samog otkrivanja skulpture, biće emitovan kratak film o procesu rada na skulpturi.
U kulturnoj stanici Svilara, nakon otkrivanja skulpture, publika će moći da pogleda video izložbu u organizaciji Smotre umetnosti „Mermer i zvuci“ uz stručno vođenje, kao i da razgovaraju sa umetnicima koji su radili na skulpturi.
Projekat „Kju“ je nastao kao autorska i umetnička ideja Danila Vuksanovića i Luke Kulića, koja je razvijana u saradnji sa Udruženjem građana Podbare „Almašani“, sa ciljem da se podstakne praksa aktivnog prisustva savremene skulpture u Novom Sadu.
Luka Kulić, diplomirani vajar, u Muzeju savremene umetnosti 12 godina radio je na organizaciji raznih izložbi, rukovođenju međunarodnih projekata, kustosiranju, a trenutno je zaposlen u Galeriji Matice srpske. Kao samostalni umetnik izlagao je više puta u zemlji i inostranstvu na grupnim izložbama.
Danilo Vuksanović, diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti, smer grafika. Član je međunarodnog muzejskog komiteta (ICOM), Udruženja likovnih umetnika Vojvodine i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Pored samostalnog umetničkog stvaralaštva, aktivno se bavio pisanjem likovne kritike i prikaza brojnih umetničkih izložbi u Novom Sadu i regionu. Samostalno i grupno izlagao preko 50 puta u zemlji i inostranstvu.
Ljubo De Karina, koji u projektu „Kju“ predstavlja Rijeku kao Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, diplomirani vajar, koji je još u kao student osvojio prestižnu studentsku Prešernovu nagradu za vajarstvo. Prepoznatljiv je po monumentalnim skulpturama koje se nalaze na javnim prostorima širom Hrvatske (Zagreb, Rijeka, Opatija, Ilok, Labin, Gorski Kotar i drugi), kao i u Nemačkoj, Italiji, Sloveniji i Japanu. Održao je niz samostalnih izložbi u Hrvatskoj i inostranstvu, a za svoj rad i stvaralaštvo nagrađivan je brojnim strukovnim nagradama.
Predstavnik Temišvara, kao Evropske prestonice kulture 2021. godine, Ćiprijan Hopirtean, ima dve diplome Akademije za vizuelnu umetnost Oradea, za slikarstvo i restauraciju slikarstva. Njegova dela mogu se naći u državnim i privatnim kolekcijama širom Evrope. Član je Udruženja likovnih umetnika severne Grčke (V.A.A.N.G.) kao i jedan od osnivača Grčke inicijative za mermer. Učesnik je brojnih simpozijuma skulpture u Rumuniji i inostranstvu, a izlagao je samostalno i grupno na brojnim domaćim i međunarodnim izložbama.