U Novom Sadu završen je Kaleidoskop kulture koji je svojim šestim izdanjem postavio nove standarde – u programima kakvi do sada još nije viđeni u Srbiji, u broju poseta, u jedinstvenom i do sada neviđenom umetničkom konceptu, u spajanju domaćih i umetnika koji su prvi put u ovom delu Evrope.
U gotovo 70 programa, Kaleidoskop kulture ponudio je, tokom pet nedelja, najbolje iz polja izvođačke, primenjene i vizuelne umetnosti, arhitekture i književnosti, u dva najvažnija prostorna legata projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ – Distriktu i Mreži kulturnih stanica.
Već na samom otvaranju, na Korzu, koji je postao brend grada, publika je uživala u svetski poznatim numerama, u izvođenju Ginisovog rekordera Petera Bencea i Vojvođanski simfonijski orkestar, dok je u tri dana otvaranja u Distriktu, publika prisustvovala nesvakidašnjem performansu „Neraskidive veze“, predstavljajući sto godina Distrikta kroz najznačajnije događaje u svetu u poslednjih sto godina.
„Sviđa mi se koncept Korza! Muzika treba da bude dostupna, a ne ograničena. To je kao pretvaranje grada u veliku pozornicu. Takođe, verujem u predstojeću renesansu simfonijske muzike, i postoji li bolji način nego da počnete od toga da delite njenu magiju sa ljudima”, rekao je najbrži pijanista na svetu Peter Bence.
Zvezde izvođačke umetnosti ove godine bili su dobitnik Gremija Džejson Majls, virtuoz na violini Stefan Milenković i najpoznatiji dečiji japanski hor Senda Pan flute choir pod dirigentskom palicom Hiromicua Šimamota, i novosadski Bajićevi slavuji, koje predvodi Ana Kovačić.
„Mislim da je to prelepo jer sve to može da funkcioniše zajedno i to je ono što čini da Kaleidoskop kulture uspe. Što bliže ljude približavate, oni će sve više ceniti aspekte umetnosti. Neverovatno je važno promovisati umetnost koja uključuje svih ovih pet vrsta, posebno mlađoj publici kako bi mogli da apsorbuju ono što im može kulturno pomoći u budućnosti“, rekao je svetski poznati džezer Džejson Majls.
Primenjena umetnost predstavljena je kroz postavke koje su prvi put prikazane u Srbiji – prva izložba i stalna postavka o industrijskom nasleđu „Duh mesta – prvi vek Distrikta“, a neke čak i u svetu, poput prve toplotne interaktivne instalacije „Srce“, kao i kroz govorne programe poznatih imena dizajnerske scene – Slavimira Stojanovića Futra i Gorana Edija Tadića.
„Mislim da je Kaleidoskop kulture sjajna šansa da se umetnici afirmišu kroz samu promociju kulture – što mislim da je najbitnije od svega. Srbiji nedostaju festivali ovog tipa. Celi tim koji radi u organizaciji je predivna sinergija samog festivala i njegovih raznolikosti i treba da bude primer svima ubuduće”, rekla je dr Milijana Komad autorka prve toplotne interaktivne instalacije na svetu „Srce”.
U nedelji posvećenoj vizuelnoj umetnosti, Kaleidoskop kulture predstavio je tri nesvakidašnje izložbe: „Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023: Od Konjovića do Marine Abramović“ Galerije BelArt, Izložba fotografija Vladimira Veličkovića na kojoj je prikazana retrospektiva najvažnijih događaja u okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ kroz više od 300 radova i Izložba umetnika Aleksandra Bajunovića.
„Jedinstven je koncept i privilegija novosadske publike da ima mogućnost da pet nedelja intenzivno doživljava umetnost u različitim umetničkim formama i disciplinama. Običnom građaninu je teško ispratiti sve programe i umetničke događaje stoga je način komunikacije sadržaja Kaleidoskopa kulture i izdvajanja najkvalitetnijeg sadržaja od ogromne važnosti”, rekla je Vesna Latinović ispred Galerije BelArt.
Novosadski Kaleidoskop kulture uspeo je da napravi presedan kada je arhitektura kao umetnost u pitanju, okupivši gotovo 2000 ljudi na predavanjima čuvenog arhitekte Alehandra Aravene, koji je sada prvi put bio u ovom delu Evrope u okviru nedelje posvećene arhitekturi na ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture. Nedelju arhitekture obeležile su i izložba o konceptu kuhinja kroz istoriju i stručni panel o budućoj modernosti.
„Arhitektura može da se praktikuje na nekoliko načina. Neki od njih su više umetnički, a neki su više naučni. Ne smatram našu praksu umetničkom u konvencionalnom smislu te reči. Umetnost treba bude u stanju da se kreće napred sa samo delimičnim informacijama. A to, rekao bih, može da bude rešenje za jedan od najvećih izazova s kojima se susrećemo u današnjim društvima”, rekao je Alehandro Aravena.
Finale ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture bilo je u znaku književnosti kada su gosti u Novom Sadu bili Muharem Bazdulj, Milica Vučković, Danica Vukićević, Jasminka Petrović i Olgica Pušić Ugrnov.
„Kultura je nalik na dobar stan za žurke, gde je važno da se uvek zna kakva je ekipa u dnevnoj sobi, kakva u kuhinji, kakva na balkonu. Organizatorima želim da ustraju. Koncept je dobar, ali je još važnija ta vernost uspostavljenoj tradiciji“, zaključio je pisac Muharem Bazdulj.
Partner Kaleidoskopa kulture je Erste banka.
